Iaido

IAIDO-put mača, Iaidō (居合道) je japanska borilačka veština mačem. Razvijan je kao odbrambeni metod za iznenadni napad neprijatelja u 15. i 16. veku u Japanu. Cilj je bio da se ubije protivnik sa jednim udarcem mača odmah nakon što je izvađen iz korica. U cilju stvaranja takvog sistema odbrane, situacije i okolnosti iznenadnog napada su proučavani da bi se osmislio sistematizovan način za efikasno korišćenje mača protiv mnogih oblika napada.

Treniranje ove borilacke veštine zahteva jedinstven duh, ekstremnu koncentraciju i veštinu. Svaki pokret, kao što su pokreti ruku ili nogu i tela moraju da odgovaraju ofanzivnom kretanju protivnika, od izuzetnog značaja je da lice poštuje pravila discipline koja su pažljivo i temeljno primenjena.

Tajna Iaido-a je miran duh. Sa smirenošću ruka hvata mač-u deliću sekunde ga povlači, seče protivnika i vraća u korice. Spokojan duh treba negovati u svakom trenutku. Izreka kaže da je mač kao um, ako je um ispravan i mač će ga slediti.

Čak i ako se posvetite celim svojim bićem, veoma je teško savladati Iaido u potpunosti. Moguće je, međutim, savladavati korak po korak i pomerati granice kroz praksu do najvišeg cilja.

Japanski mač, poznat kao Katana smatran je za glavnim oružjem Samuraja, koji će se koristiti ne samo kao sredstvo borbe, već i kao sredstvo za postizanje prosvetljenja. Kroz neprekidnu praksu na putu Iaido-a, smatralo se da ratnik može da odbaci iluzije i jasnije sagleda istinu. Evolucijom japanskog mača, od ranog Chokuto pa preko Tachi i konačno na kraju do Katane (zajedno sa svojim pratećim sečivima Wakizashi i Tanto) evoluira i filozofija Samuraja, koja obuhvata Šintoizam, Konfučijanizam, Budizam i istaknuto praktični Zen ratnika.